Данас је Песах, највећи јеврејски празник.
Песах симболизује слободу, препричавајући и преносећи с кољена на кољено причу о ослобођењу и изласку Јевреја из мисирског ропства, под Мојсијевим вођством, описаном у Књизи изласка, у Тори (Мојсијевом Петокњижју из Старог завјета).
Један је од трију ходочасничких празника када сви Јевреји који имају могућност, ходочасте у Јерусалим.
У вријеме постојања храма сваки пунољетни мушкарац био је обавезан доћи у Свети град. Празник почиње 14. дана мјесеца нисана по јеврејском календару, Седер вечером током које породице ишчитавају и испјевавају Хагаду и окупљају се око трпезе на којој су постављена јела која симболично подсјећају на робовање Израелаца у Египту и на њихово избављење.
Величина празника је у томе што је јединствени чин ослобађања једног народа из ропства спојен с другим јединственим вјерским догађајем - добијањем Торе – Десет Божијих заповиједи.
Траје седам дана, током којих се евоцирајући на напуштање Египта и 40 година лутања по синајској пустињи једе бесквасни хљеб (маца), што се прати и у осталим прехрамбеним намирницама. Пуни празници су први и посљедњи док средишњи представљају полу-празничне дане, при чему се у расијању пуни прослављају два дана.
Посљедњи, односно Седми од Песаха (Shevi'i shel Pesach), подсјећа на пристизање на обале Црвеног мора на којим дјеца Израиља свједоче његовом раздвајању.
Једна од међународно најпознатијих и најестетскије рукописно-осликаних хагада на свијету је управо Сарајевска Хагада. Изгнанством Јевреја из Шпаније напушта је у 15. вијеку, а процјена је да је настала у другој половини 14. вијека. Од 1894. године налази се у Земаљском музеју у Сарајеву.
